Značaj: MSSP u inovativnom programu prerade otpada od grožđa

Značaj: MSSP u inovativnom programu prerade otpada od grožđa

Godišnje se u voćarsko-vinogradarskoj proizvodnji generiše oko 600.000 tona organskog otpada (biomase, taloga, komine, džibra), zaključak je naših stručnjaka. Za proizvodnju jedne litre vina potrebno je do 1,5 kilograma grožđa, dok je za litar rakije potrebno i više od 15 kilograma voća. U Srbiji ima 22.000 ha vinograda (6.000 u Vojvodini) Od 8.000 kg/ha grožđa dobija se oko 4.000 boca vina. To ukazuje na ogromne količine generisanog otpada s kojim se ništa ne preduzima, već kao organski otpad zagađuje životnu okolinu (juli 2020 izvor Agropress- Intervju sa autorima prof. dr Dragoljubom Cvetkovićem i saradnika/projekta o preradi vinogradarskog i vinskog otpada ).

Udeo semenki koje preostaju nakon prerade iznosi 3-6 %, pokožice 9-11% , a ukupan otpad sa peteljkama iznosi 20-25%. Ovaj otpad može da predstavlja novu sirovinu za proizvodnju: nutritivno i farmakološki vrednog ulja ( prodajna cena do 10eur/0,25l) brašna izuzetno bogatog dijetnim vlaknima i drugim vrednim nutrijentima i drugih izvedenih proizvoda. U Srbiji Ima oko 400 proizvođača vina i izvozimo 18.700.000,00. S obzirom na porast vinogradarske proizvodnje, na koji će dodatno pozitivan uticaj imati očekivani porast temperature usled klimatskih promena od oko 1-1,5 o C, rašće i količine otpada, tako da je izrada projekta iskorišćenja otpada od vinograda i vina došla u pravo vreme.

Svetska proizvodnja vina iznosi do 30 miliona tona, sa gotovo 60% proizvodnje u Evropi.

Iskorišćenje otpada iz prehrambene industrije kroz “zero waste” koncept se sve uspešnije primenjuje u svetu. Proizvođači prelaskom na ovaj koncept mogu da smanje gubitke, iskoriste nusproizvode i povećaju portfolio svojih proizvoda. Brojni proizvodi koji se svrstavaju u premijum i visoku cenovnu kategoriju, kao što su ulja koštica grožđa, nastali su iz nusproizvoda, odnosno otpada proizvodnje.

Zakonski propisi u svetu, a i kod nas detaljno obuhvataju postupak sa otpadom: Cilj ovog zakona je da se obezbede i osiguraju uslovi za:

  1. upravljanje otpadom na način kojim se ne ugrožava zdravlje ljudi i životne sredine
  2. prevenciju nastajanja otpada, posebno razvojem čistijih tehnologija i racionalnim korišćenjem prirodnih bogatstava, kao i otklanjanje opasnosti od njegovog štetnog dejstva na zdravlje ljudi i životnu sredinu;
  3. ponovno iskorišćenje i reciklažu otpada, izdvajanje sekundarnih sirovina iz otpada i korišćenje otpada kao energenta;
  4. razvoj postupaka i metoda za odlaganje otpada;
  5. sanaciju neuređenih mesta za odlaganje otpada;
  6. praćenje stanja postojećih i novoformiranih mesta za odlaganje otpada;
  7. razvijanje svesti o upravljanju otpadom.

Međutim, u Srbiji nije razvijena kaznena politika i pitanje je kada će evropska regulativa u vidu strogih kazni za odlaganje otpada doći i kod nas, a zahvatiće nespremne male vinare i vinogradare širom Srbije, a
naročito u Vojvodini, koja pretenduje da prošire područja pod vinogradima.